Francuski gušti dio drugi


Anthony Bourdain je jednom rekao da je najgore što možete napraviti kad dođete u Pariz isplanirati rutu turističkih atrakcija i žuriti od jedne do druge pa ih pokušati sve natrpati u dan-dva.
Meni se osobno takvo razmišljanje i stil putovanja sviđa. Većinu vremena ovaj put standardno sam provela u Rennesu, dva dana proveli smo u Parizu. Jest da mi je ovo bio treći put u Parizu i da smo se prvi put koncentrirali na Notre Dame, Eiffelov toranj i rutu uz Sienu, drugi put na dvije slastičarnice, pa nam je ovaj put bilo lakše vrijeme provesti samo šećući bez nekog posebnog plana i programa. U Parizu je uvijek lijepo, ali zaključili smo da nam se najviše sviđa ovaj neobavezni tempo. Na takvim se putovanjima najčešće dogode najljepše stvari.




Uzet ćemo vino u prvoj trgovini. Daj neko bijelo, slatko. Idemo prošetati uz Sienu i sjesti na neku od klupa uz rijeku. Nemamo otvarač? U prvi restoran. Naravno, Josip pita, ja sam se ustrtarila. Dečko se smije, otvara nam vino uz obavezno opažanje da nije dobro rashlađeno. Zovemo ga na čašu, ali ne može, radno mu je vrijeme. Par sati uz rijeku brzo prolazi. Preko ceste nam je Notre Dame. E, ovo se zove život. Lijepo je. To je to. Nakon kraće šetnje ulijećemo sasvim slučajno u prvi bistro. Odlučimo sjesti i popiti nešto - izabrali smo pastis, tradicionalni liker od anisa. Ispada da smo pogodili jedan od onih tradicionalnih bistroa gdje dolaze lokalci, koji se ne drži (samo) za turiste, kojeg vode simpatičan dečko i njegova mama (koja kuha francuske specijalitete). Jesam vam rekla da su najbolje stvari slučajne :)





Francuzi imaju poseban način uživanja u hrani. Prođete li malo po francuskim restoranima, bistroima, lokalnim palačinkarnicama i primjetite ljude koji se svojim tanjurom bave polako, bilo uz priču i druženje s prijateljima ili sami, budite sigurni da se radi o lokalcima. Kroz vrijeme sam primjetila kako za njih hrana nije isključivo nešto što ćete si priuštiti kako biste utažili osnovnu potrebu kad ste gladni, ona je način života, okupljanja za stolom i druženja.





                                                         savršen bretonski domaći maslac

Ono što se meni posebno sviđa jest kultura jedenja po bistroima. Francuzi su majstori visoke kuhinje i ekskluzivnih jela, no istovremeno neopterećeni konvencijama i itekako poznavatelji kulinarskih užitaka. Meni posebno dragi su omanji restorančići (bistroi) koje ćete pronaći na svakom koraku. Interijer je u najmanju ruku nepretenciozan. Birajte one u kojima primjećujete malo turista, a više domaćeg, lokalnog stanovništa – takva su mjesta skriveni biseri francuske kuhinje. Restorani imaju posebno vrijeme za doručak, ručak i večeru, a podosta njih zatvaraju svoja vrata nedjeljom. Dan započinje kavom, za doručak su najpopularniji kroasani uz pekmez i kavu te razna slatka peciva. 



                                                                         galette

Dođete li u restoran s namjerom večeranja prije 19 h, nećete se usrećiti. Prije jela, često se poslužuju aperitivi (apéritifs). Tipična predjela francuske kuhinje su foie gras (pašteta od guščje jetre) sa sjemenkama gorušice, okrepljujuća juha od luka, dagnje (naročito u priobalnim dijelovima poput Bretanje i Normandije), fondue od sira, crostini sa raznim nadjevima itd. Uz glavno jelo gotovo uvijek se poslužuju kriške kruha (baguette).  Ako se Francuzi u nešto razumiju, onda su to peciva, slastice i kruh. Sirevi i vina krajnji su dodatak svemu, no nađete li se u bilo kojem dijelu Francuske, nemojte propustiti uživati u njihovim slatkim pecivima koje možete kupiti u brojnim pekarama (boulangerie). 






Odlične slastice pronaći ćete na svakom koraku, pa i u najobičnijem lokalnom supermarketu. Slana peciva koja su česta gablec-opcija u našim pekarama tamo nisu uobičajena pojava. Umjesto njih, Francuzi uživaju u sendvičima. Iz gotovo svih pekara mamit će vas mesni i povrtni sendviči pažljivo složeni u mirisnim baguettima, što je ujedno brzinska i poprilično dobra opcija za jeftiniji gablec „s nogu“.  Francuzi su majstori kroasana, lisnatih pletenica i ružica sa raznolikim slatkim punjenjima, pita i minijaturnih tartova (tzv. tartlette) u voćnim i čokoladnim izdanjima. 















Sjeverna regija (ja sam vrijeme provela u Bretanji) poznata je po uživanju u heljdinim palačinkama (tzv. galette), koje možete kupiti na gotovo svakom koraku (za najukusnije varijante preporučam štandove na lokalnim tržnicama) te vrhunskim morskim plodovima (posebice dagnje i kamenice).





U njima uživajte u nekom od sjevernih mjestašca na obalama. Mi smo posjetili prekrasan gradić-utvrdu na obali Saint-Malo. Uz nezaobilazno francusko vino (dobra vina mogu se naći i u supermarketima za cijenu od nekoliko eura), sjeverna regija počastit će vas vrhunskim ciderom – svojevrsnim vinom od jabuke, koje dolazi u nekoliko jačina (u jednom od prethodnih postova sam pisala o cidre-u).




Jedan pariški dan bio je rezerviran za koncert nama jako dragog benda.




I podne kod Dude u kuhinji u Rennesu ostat će u dragom sjećanju. Tri žene u kuhinji, jedna fina večera. Ja sam bila zadužena za cheesecake.




Jeli smo puno, probali smo svašta. Koristili i svoju kuhinju, iz koje će mi u najdražem sjećanju uz njegov gulaš ostati biftek kojeg sam pripremala, u umaku od crnog papra i crvenog vina.



Da ne bi sve bilo francusko-balkanski, družili smo se i na talijanski način, kod Francesca, uz tri vrste superfine domaće pizze.







Malo je reći da je svaki boravak u Francuskoj divan. Ljubav. :)

23 komentari:

  1. predivne slike,dođe čovjeku da se tamo odseli :)

    OdgovoriIzbriši
  2. Davan post! Teniske loptice su mi predobre.
    I meni je Saint-Malo ostao u sječanju kao krasan gradić ali bila je gužva za poludit, imam negdje goma fotku, osječaj je bio kao na nakon koncerta U2 po Maksimirskoj, uopće ne moraš hodati, masa te jednostavno nosi.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. je, jako mi se dopada taj gradić, jedino što je jaako puhalo taj dan kad smo bili, ali to je normalno vrijeme za grad na takvoj poziciji :)

      Izbriši
  3. Odličan je post i slike! Meni je iz Pariza najdraži kruh. Iako im je sva hrana odlična, no odlična hrana se može naći i u ostatku svijeta, ali onakav kruh valjda samo u Francuskoj.

    OdgovoriIzbriši
  4. predivne slike, prelijepi post... nadam se da će biti još koji, jer ovo je čisti užitak za sva osjetila :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Bas vam je bilo krasno :)Pariz je prekrasan, nazalost sam bila samo 3 dana, i radila ono sto A.B ne preporuca :) ali i ja volim setnju bez nekog cilja, tada se najbolje upozna grad, a to cu neki sljedeci put ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. jes, bilo je krasno :) ma,razumijem kad dođeš prvi put, i to na kratko, da želiš vidjeti te znamenitosti.

      Izbriši
  6. Bio je užitak gledati fotke, posebno one s čokoladnim delicijama

    OdgovoriIzbriši
  7. Krasne fotkice i post, uzivala sam u svemu!:))) p.s. nemoj mi reci da su one "teniske loptice" zapravo kolacici ili neke bombonice..?:D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala Lana, jest, teniske loptice su bombončići :))

      Izbriši
  8. Divno je sve i uvijek mi je zao sto nema jos slika

    OdgovoriIzbriši
  9. Prekrasan post, hvala ti što si nas povela u krasnu virtualnu šetnju... Već sam na FB-u rekla, ali moram opet: mislim da bih se ja tamo hranila samo croissantima, uff :-)))

    OdgovoriIzbriši
  10. Aaaaaah, Tamariška, ovo je savršeno!
    Vidi se da si se odomaćila i Francuska ti jako dobro stoji;)
    Hvala ti na ovoj divnoj reportaži! Voda mi je krenula na usta, a oči iskočila od toliko lepote:)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala tebi na lijepom komentaru i drago mi je da si uživala :)

      Izbriši
  11. Stvarno jako zanimljiv post, uživala sam čitati :) Slike su čisto savršenstvo!

    OdgovoriIzbriši
  12. Odlično Tamara, približila si nam Francusku i Pariz na jako zanimljiv način, uživam u ovom postu i nadam se da ću ubrzo imati priliku tamo i otići, a tada neću zaboraviti na tvoje savjete !

    OdgovoriIzbriši