Basic geometry


Danas zbir slika i doživljaja iz jednog lijepog rujna i početka listopada. I kako sam zavoljela jesen.
...o onim svakodnevnim sitnicama, jer nekad, kad se probudim i okrenem na drugu stranu, rano je i vidim samo obrise, ali nije onaj dan na koji ih nema i ne vidim ništa, već onaj kad je tu. Kad se svaka druga privilegija oduzme, a budućnost gleda kao zbir jutara poput ovog, radujem se, svaki put sve više.

Postalo mi je jasno da volim jesen. Ovu ranu.

Zbir je to i novostvorenih uspomena, upoznatih ljudi. Nekad su prijatelji biseri razasuti po svijetu, rečenica koja se utvrđivala na neobično toplu listopadnu subotu kad se u jednom bistrou pored Seine u Parizu (naglasak na domaće goste, ne turističku gužvu i zamke za turiste i slične konstrukcije) pričalo na hrvatskom i osjećalo na tren kao kod kuće među prijateljima. Svako toliko dogodi se netko ili nešto što te oduševi, kao što je bilo kad smo Josip i ja upoznali Irmu i Ticu.

Zbir je to i random slika iz lijepog Rennesa, pokrajine Bretanje, o kojoj sam pisala u prethodnim postovima, uhvaćenih u prolazu, druženja s prijateljima i ljudima koje sam imala sretnu priliku upoznati, pripremanja zajedničke večere. Hvala onima koji su nas ugostili :) Između ostalog, došao red na foie gras. Od nekoliko odlazaka u Francusku, drago mi je da sam probala i taj specijalitet. Ja sam se, moram priznati, malo opirala, nisam nešto od iznutrica, ali "when in Rome"...Pripremit ću vam zaseban članak na tu temu. Da ne izostavim creditse, napisat ću da su ga zajedno pripremali Josip i Antoine :)







                                                                                :)


                                                                      tetkina prinova :)


                                         foie gras uz jako finu marmeladu od luka, sve home made

Ima u Rennesu jedan zgodni bistroić kojeg nam je otkrila tetka, vlasništvo jedne simpatične gospođe koja svako jutro ispeče par vrsta svježih (o ukusu da i ne govorim) kolača i rasporedi ih po stolovima, a vi se osjećate kao da ste došli kod nekog doma na doručak ili popodnevni čaj/kavu. To mi je novo najdraže mjesto u Rennesu. Torta od mrkve koju sam tamo jela najbolja je od svih koje sam do sad probala. Također, svaki dan s tetom provede njezin simpatični pesek koji ili sjedi na ulazu, ili se smjesti na jednu od stolica. To me, naravno, kupilo do kraja :)










Za kraj Pariz:







                                        Josip piše poruku za našu domaćicu, simpatičnu Myou :)

Nadam se da vam se svidjelo, vidimo se uskoro s novim receptom!

12 komentari:

  1. Divan post, Tamara :) Predivni detalji. Nadam se da cu moci negdje pogledati program u kojem ces biti gost :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala, Goga! i ja se nadam, javit ću sve na vrijeme :)

      Izbriši
  2. WOW .... maca ... cupcakes đurđice .... fotke mjesta ... WOW

    OdgovoriIzbriši
  3. Divna jesen u Francuskoj i krasne "razglednice", ali bistro u kojem se svakog jutra sluze tek ispeceni kolacima me je totalno kupio.:))) p.s. maca je pravi medenjak, odmah bih nabavila jednu takvu mazu.:)))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. beppo je prava maza i mali nestaško :)

      Izbriši
  4. Jako lijepo Tamara, divan post, dojmovi, slike, kolačići....., i na kraju Pariz ....., uživam !

    OdgovoriIzbriši
  5. Predivne su fotografije! Idem za 20ak dana u Paris i jedva čekam vidjeti ga uživo, šetati se, papati finu hranu :) Zato sad istražujem što više mogu po netu prije nego odem tamo!

    OdgovoriIzbriši
  6. Predivne su fotografije! from http://caramediainfo.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši